Za prosečnog građanina Srbije, priča Tatjane Nikolić Pantović (57) bila je idealna: siguran posao, državna firma, redovna plata, zakonom propisano radno vreme i brojna službena putovanja po sajmovima i nacionalnim izložbama širom regiona.
Ta idila trajala je 30 godina, a onda je usledio šok, kako za Tatjanu, tako i za njenu porodicu.
Zajedno sa 80 kolega postala je tehnološki višak u Privrednoj komori Srbije, u firmi u kojoj je provela tri decenije.
Pitanje koje je tada postavila, pre svega sebi, a onda i suprugu i deci bilo je: „Šta dalje?“.
Danas, četiri godine kasnije, Tatjana stoji sa druge strane štanda, kao prodavac na sajmovima, kao zaljubljenik u svoj proizvod koji je prva donela na naše prostore: ratluk sa malinom!
„Nisam ni sanjala da ću jednog dana biti preduzetnica. Nakon što sam prestala da radim u firmi, bila sam jako tužna, mogu čak reći da je to bila jedna vrsta depresije. Znate, kad radite tolike godine na jednom mestu, i kada volite svoj posao u koji ste ušli odmah nakon studija, ni na kraj pameti vam nije da jednog dana možete da ostanete bez svega. Ali, desilo se šta se desilo, život ide dalje. I to je to“, priča Tatjana.
Ova vredna žena tada se setila da ratluk, koji na Balkanu važi za tradicionalan slatkiš, osveži novim ukusom.
Otkriva mi da su joj u tome pomogli njeni kumovi, čuvena porodica Bosiljčić, u čijoj radionici za ratluk i bombone nadomak Zelenog venca u Beogradu nastaje i Tanjin specijalitet.
„To je staro kumstvo koje su započeli moja nana i moj deda. Kum Žika ima 15 vrsta ratluka, a kada sam pomenula malinu, oduševio se.“
„U pedesetoj godini sam postala tehnološki višak, a najveći vetar u leđa dala su mi moja deca, tada studenti, Đorđe i Jovana. Za njih sam mnogo vezana. Đorđe je danas uspešan glumac, a Jovana vaterpolistkinja. Oni su ratluku dali ime „Keka“, jer se isto piše i na ćirilici i na latinici. Stalno su vikali: „Mama, 30 godina si radila na sajmovima, možeš valjda da napraviš nešto novo. Možeš ti to“. Nijednog trenutka se nisam pitala da li treba ovo da radim. Shvatila sam da i nije toliko strašno što sam ostala bez posla. Da se to nije desilo, danas u Srbiji ne bismo jeli ratluk od maline„, kaže Tanja sa osmehom.
Receptura za domaći ratluk je iz 1936, kuva se ručno, meša se, a zatim izliva u stare kalupe i seče noževima.
Novitet u ovom ratluku je što je, pored šećera, vode, kukuruznog skroba i limunske kiseline, Tatjana dodala liofilizovanu malinu iz Arilja.
Reč je o procesu u kojem se voće prvo zamrzava na temperaturi od -50°C do -60°C, a zatim se suši, odnosno vlaga se uklanja pomoću vakumskog sistema u komori. Iako je oko 90 odsto vode iz nje isušeno, malina zadržava sva svojstva.
Period pre ulaska u preduzetništvo ostavlja iza sebe. Priča da nije nimalo bilo lako, jer se čak i razbolela i išla na operaciju. Sve to je, kako kaže, pregurala i danas je tu gde jeste.
„Za mene je gubitak posla bio veliki šok, jer to je bila jedna plata manje, a dva studenta i kredit za kuću. Danas volim da kažem: „Ko zna zašto je to dobro“. Želela sam da uspem u ovom poslu. Znala sam da ću da uspem. Imam velike planove sa „Kekom“, za sada je fini ratluk sa malinom jedini proizvod,“, pohvalila se Tatjana.
Kada je o uloženom novcu reč, Tanja kaže da enormnu sumu uštedela za pokretanje posla.
Sama je osmislila ideju, recept za ratluk dali su kumovi, koji ga za nju danas uslužno proizvode, a sin i ćerka su bili zaduženi za logo i dizajn.
Kada je prva količina bila razlivena u kalupe, Tanja je počela da objavljuje slike na društvenim mrežama i da učestvuje na festivalima, nakon čega je stigla nagrada za kvalitet proizvoda.
„Pre tri godine pojavili smo se na Sajmu etno-hrane i pića i dobili nagradu „robna marka Srbije“. Nisam mogla da verujem. Nakon toga, na Novosadskom sajmu dobijam nagradu kao najuspešnija žena u agrobiznisu – očuvanje tradicije starih zanata. To mi je bio prvi znak da je moj proizvod zaista dobar“, ponosno kaže Tatjana i dodaje da se njen ratluk služi u nekoliko beogradskih restorana.
Tanjin sajt pogledajte ovde.
Izvor: www.pokreniposao.rs Fotografije: Nenad Blagojević; Članak je dozvoljeno preneti u drugi digitalni medij uz link ka sajtu Pokreni posao
