Dok posle 11 godina života pored Dunava sabira utiske, profesor istorije Jovan Kocmanović (35) mi priča da mu je preseljenje iz Beograda u Golubac bio jedan od najboljih poteza. U to su ga, dodaje, bezbroj puta uverili i njegovi prijatelji iz glavnog grada, u kojem je odrastao i školovao se.
Seća se da su ga u vreme kada je prihvatio posao nastavnika istorije na zameni u osnovnoj školi u gradiću u istočnoj Srbiji, Beograđani pitali „Šta ćeš da radiš tamo?“ a potom, kada su počeli da dolaze kod njega u goste i da se upoznaju sa načinom života u Golupcu i njegovim karakteristikama, počeli da menjaju mišljenje uz konstataciju „da ga sada potpuno razumeju.“
„Obično se ta rečenica izgovarala uz zalazak Sunca kada se Dunav i obronci Karpata koji okružuju Golubac pomešaju sa bojom sutona. Taj prizor se ne može prepričati. Ambijent u kojem je Golubac ušuškan i ležeran način života koji meštani žive, u stvari je jedna vrsta sna o kojem ljudi iz velikih gradova danas maštaju“, priča sagovornik Priča sa dušom.
O Jovanu sam pisao 2016. godine i to je bilo njegovo prvo pojavljivanje u medijima u Srbiji. Tada, a i sada, sedam godina kasnije ponovio je da je za Golubac oduvek bio vezan, da je to mesto njegovih predaka i da u njemu živi najveći deo njegove familije.
U međuvremenu je svoje ture u brodu Golubac iz brodića dodatno razvio, sada ima dva broda na kojima organizuje razgledanja Golubačke tvrđave i okoline sa vode, a uspeo je da otvori i smeštaj u Golupcu sa 5 apartmana Peristeron, takođe pored Dunava, nedaleko od centra.
„Od detinjstva u Golupcu imam drugove. Posećivao sam ga sa roditeljima i starijim bratom redovno, a tamo sam provodio sve velike praznike i raspuste. Uvek sam voleo to mesto. Možda sam u podsvesti negde imao i da ću u njemu osnovati i porodicu“, objašnjava Jovan, koji se u Golupcu venčao sa Bojanom, profesorkom matematike.
Pre godinu dana postali su roditelji i dobili sina Bogdana.
„Nudimo dve ture brodićem, jednu od sat vremena i plovidbu do srednjovekovne tvrđave, i drugu od dva sata, koja podrazumeva i krstarenje kroz Golubačku klisuru.“
Kocmanovići su smeštaj otvorili krajem leta 2022. godine.
Jovan je, kako kaže, u svakodnevnom kontaktu sa turistima shvatio da kapacitet privatnog smeštaja u Golupcu nije bio dovoljan da podmiri potrebe tržišta.
„Štedeo sam novac i kupio plac. Štedeo sam, a nešto i pozajmio da bih sazidao namensku kuću sa 5 smeštajnih jedinica.“
„Nameravao sam da kuća bude autentična. Svojim spoljnim izgledom, ambijentom i ukrasima, ona treba da „gura“ taj nautički, ribarski i romantični fazon koji je jedna od glavnih odlika Golupca. U tome mi je mnogo pomogao teča. On mi je bio glavna tehnička, i svaka druga podrška. On je autor i prvobitnog nacrta, odakle je i nastao građevinski projekat“, ponosan je Jovan.
U toku sezone, od maja do oktobra, Jovan živi dinamičnim životom i u pokretu je od ranog jutra.
Priprema brodiće, vodi ture, prima rezervacije za naredne dane, pravi raspored polazaka i o tome obaveštava goste koji su se najavili. U međuvremenu prima goste u smeštaj i organizuje sređivanje soba sa saradnicom koja je za to zadužena.
„U sezoni mi radni dan traje po 15 sati, ali znam da se kući vraćam umoran i srećan. Odmor mi daje samo jaka košava, koja nam privremeno stopira ture brodićem.“
„Zimi sanjam, zamišljam i planiram. U tom periodu snažnije se posvetim porodici, familiji i prijateljima. Tada imam vremena i da čitam i izučavam teme koje me zanimaju. Pogledam poneki film. Provodim vreme i u prirodi Golupca, jer ovde imamo mnogo lepa šumovita brda, puna lepih vidikovaca, izvora i divljih životinja.“
„Bilo je i Kineza, Japanaca, Amerikanaca, Rusa. Od univerzitetskih profesora, vrhunskih sportista, muzičara, glumaca do običnog normalnog sveta koji svojim znojem zarađuje koru hleba. Među najpoznatijima su Piksi – trener fudbalske reprezentacije, Žika Jelić – frontmen JU grupe, Branko Veselinović – voditelj dnevnika na RTS, Dimitrije Plećević – iguman manastira Tumane i Nenad Blagojević – velika faca i urednik portala Priče sa dušom.“
Na pitanje da li je teško biti preduzetnik u malom gradu i u delatnosti u kojoj su porezi visoki, a posao nestabilan zbog klimatskih promena, Jovan odgovara:
„Da je lako – nije. Narod vidi prihode i onda kaže „lako je tebi“. Niko ne zna koliko preduzetnika ti prihodi koštaju: mislim i na uložen novac i na obim rashoda i na znoj i energiju. Teško je biti preduzetnik. Skupo je. Zamke su rasute po putu. Rampe su česte. Ali kada sve sagledaš – vredi. Donosi veliku slobodu. Nema pretpostavljenog koji ti šefuje zato što je potreban vladajućoj stranci, nema potrebe da budeš podoban bilo kome. Ne bojiš se nikoga. Svu radnu energiju ulažeš samo u nalaženje odgovora na pitanje „kako da nađem posao“ (klijente i partnere) i „kako da posao realizujem.“
Za porodični život u Golupcu kaže da nema mana, jer mu način života u maloj sredini daje više vremena i mira, koji može da uloži u porodicu.
„Mirno mesto. Dobri ljudi. Dobar komšija. Tu je familija. Bliskost. Tvoji ljudi. Oslonac. Poznaješ sve u Domu zdravlja, policiji, biblioteci… Sve ti se nalazi na 10 minuta peške. Kola ti bukvalno ne trebaju, pa ni parking mesto. Sve što ti birokratski zatreba, završiš za nekoliko minuta. Možda jedinu manu čine loše prilike u školstvu i obrazovanju, ali to nije samo lokalna bolest i mana male sredine. Uzrok tog problema ukorenjen je u nacionalnom obrazovnom sistemu, pa je u maloj sredini samo očigledniji i primetniji“, kaže Jovan.
„Što se posla tiče, prednost bih dao maloj sredini. Ovo je 21. vek, internet je skratio daljine i otvorio tržišta. Garantujem da je za većinu savremenih profesija potpuno svejedno da li ste u Golupcu ili u Beogradu. I dobre zanatlije ovde mogu da nađu veoma ukusno parče hleba“, kaže.
Da biste više saznali o Jovanovim turama u brodiću na Dunavu kliknite OVDE, a smeštaj u vili rezervišite OVDE.
Na instagramu ga pronađite na ovom linku.
Izvor: www.pricesadusom.com
