Iako sakriven od javnosti i gužve, a nalazi se u centru Beograda, lokal gospođe Olge Nikolić ima sve više stranih turista koji ovde pazare domaće specijalitete u teglama i flašama i nose ih kući kao jestive suvenire iz Srbije.
Olga je u proizvodnju slane i slatke zimnice ušla 2015. godine i sve što ima na policama pravi u Gornjoj Devči, selu u opštini Merošina, a brend je nazvala po obližnjoj planini Jastrepcu – Jastrebačka priča.
Kada je videla da u Srbiju dolazi mnogo stranaca letovima niskobudžetnih avio-kompanija, Olga je rešila da im prilagodi svoje teglice i flašice.
Znajući da je u kabinu aviona dozvoljeno uneti do 100 ml tečnosti u jednoj ambalaži, a i da gosti žele da ponesu ajvar, džem i slatko umesto magneta i drugih suvenira, sagovornica Priča sa dušom krenula je da razvija i ovaj posao pored standardne proizvodnje slane i slatke zimnice.
„Te teglice za avion, kako sam ih nazvala, najbolje idu. U teglice od 30, 70 i 100 ml, pakujemo brojne domaće proizvode: med od koprive, med od maslačka, džem od šljive, rakiju, ajvar… Imamo i tegle od kilogram i flaše od litar, jer kod nas kupuju i turisti koji imaju uplaćen kompletan prtljag, kao i naši ljudi koji cene domaću proizvodnju“, kaže Olga, koja trenutno radi u lokalu u Čumićevom sokačetu, nekada veoma popularnom tržnom centru u Beogradu.
„Uvek mi je bilo bitno da turistima predstavim ono šta radim. Inspiriše me kad ponesu kući nešto iz Srbije, pogotovo iz kraja u kojem suprug i ja imamo zemlju.“
Kada je Olgin muž devedesetih godina nasledio dedovinu na tromeđi Prokuplja, Niša i Aleksinca, njih dvoje su je pretvorili u plantaže.
Tu su: šljive, dunje, kruške, jabuke i kupine, a najzastupljenija voćna kultura im je višnja.
„Naše imanje se nalazi nedaleko od Oblačinskog jezera. Višnja nam je bila prioritet jer smo posadili oko 2.500 stabala. Kako nismo bili zadovoljni otkupom, krenuli smo da je prerađujemo i da pravimo vino od višnje i matični sok“, priča Olga.
„Imala sam priliku da od ljudi koji su radili na plantažama saznam istoriju nastanka oblačinske višnje.“
„Slovenci su sedamdesetih godina ispitivali zemljište i sunčane padine u Merošini, iznajmili su zemlju od opštine i zasadili prvu plantažu višanja pored Oblačinskog jezera. Kako je nestajala Jugoslavija, tako su i Slovenci otišli, ali su ljudi nakon njih zadržali tu sortu“, objasnila je Olga, čija firma je jedna od retkih koja od višnje pravi vino.
„To vino smo napravili 2017. godine, ono nema nikakvih dodataka, to su čiste voćne kapi. Vino ima svoje otakanje i pretakanje, suština je da se ono u pravom trenutku otoči, nakon čega ima svoje vrenje i stajanje. Na kraju, kad se „smiri“, sipa se u flaše.“
Olga je po profesiji spiker-voditelj, studirala je na Pravnom fakultetu, na kojem zbog rođenja dece nije diplomirala („tri puta sam pokušavala da ga završim“), ali se u životu najviše bavila modom.
Radila je u Radio-televiziji Srbije kao kostimograf („devedesetih sam „oblačila“ Filipa Žmahera i Ninu Mudrinić“), a nakon toga imala privatnu firmu u kojoj je proizvodila ekskluzivnu žensku garderobu i prodavala je u butiku u čuvenoj Piramidi i na brojnim mestima u Beogradu.
Iz tog posla se, kako kaže, povukla kada su u Srbiju stigli Kinezi, zatim se posvetila unucima, a onda sa suprugom rešila da se bavi uzgajanjem i preradom voća.
„Imamo kuću, okućnicu i skoro 11 hektara šume oko imanja, gde beremo šumske plodove.“
„U poslednje vreme nam ljudi sve više traže crnu zovu sa medom i njen čist matični sok, jer ta biljka najbolje čisti teške metale iz organizma.“
„Popularna je i drenjina koje ima svuda i na Malom i na Velikom Jastrepcu, a da ne pričam o trnjinama i glogu kojih ima u celoj Srbiji.“
„Zemlja nam je dobra za voćarstvo, a voćnjaci su nam na sunčanim stranama, okrenuti prema Prokuplju i Nišu. Nadmorska visina je oko 600 metara.“
Olga izdvaja i sirupe od koprive, nane i od latica majske ruže, koji se dosta traže.
Od slanih specijaliteta trenutno je aktuelan sremuš sa limunom i maslinovim uljem, a na jesen ajvar i ljutenica, koje prave od paprike iz Toplice.
Jastrebačka priča se nalazi u centru Beograda, u Čumićevom sokačetu.
Ja sam je pronašao tako što sam došao iz Nušićeve, zatim posle uspona na ulazu odmah skrenuo levo, pa odmah levo popeo se uz stepenice, zatim prešao na drugu stranu tržnog centra i na prvom spratu sa leve strane pronašao Olgin skriveni kutak sa domaćim proizvodima.
Ako se izgubite prilikom traženja, pozovite Olgu na 063/203436.
Njen fejsbuk profil je OVDE.
Izvor: www.pricesadusom.com
