Vodeći se stihovima Mike Antića „Dunav se uliva u Tamiš iz svih mora i svih okeana, Pančevo to je kada se vratiš u svoju dušu jednoga dana“, Marija Veličić Krnjajić (38) počela je korak po korak da se zaljubljuje u ovaj grad.
Na ovom mestu u južnom delu Banata gde su jedan deo svog života i radnog veka proveli Miloš Crnjanski, Jovan Jovanović Zmaj, Miroslav Antić, ali i veliki dobrotvor srpskog naroda Ilija Milosavljević Kolarac, ova Beograđanka pronašla je svoju inspiraciju i novi kutak u kojem se bavi restauracijom starog nameštaja.
Marija godinama udahnjuje nov život antikvitetima, odnosno starim krevetima, komodama, ormanima, natkasnama, stolicama, stolovima koje stari vlasnici više ne žele da koriste, a novi im se neizmerno raduju.
U godini korone među Marijinim klijentima najtraženiji je bio nameštaj iz Francuske, star i više od 100 godina, a napravljen u čuvenom stilu „Luj šesnaesti“.
Reč je francuskom stilu kojim dominiraju harmonija, elegantna jasnoća i jednostavnost.
Skoro u svakoj prostoroji Marijinog novog ateljea u Pančevu nalazi se bar po jedna stolica markiza, fotelja beržera, neobarokne fotelje – takozvane kadice, konzole, a tu je i jedan klasičan pisaći sto.
„Pančevo sam zavolela pre nekoliko godina. Igrom slučaja baš ovde sam dobila jedan od prvih većih poslova kada sam radila nameštaj u restoranu „Vetrenjača“. Zaljubila sam se u Pančevo, i da budem iskrena, do tada nisam znala da postoji nešto tako blizu Beograda, tako lepo i sa nekom dušom“, objašnjava Marija.
Nije joj trebalo mnogo vremena da donese odluku i da, pored radionice u Zemunu, otvori još jednu na obalama Tamiša i Dunava.
Pronašla je lep prostor u kojem ima umetnički mir i inspiraciju i gde se, kako kaže, oseća kao kod kuće.
„Ovo je divan grad sa velikom kulturom i tradicijom, grad u kojem ljudi vode računa o umetnosti. Znajući da su brojni poznati slikari i pisci odavde, često sam razmišljala o tome kako bi bilo lepo da nađem sebi neki kutak u Pančevu.“
Ideju da počne da se bavi restauracijom nameštaja Marija je dobila u trenutku kada se njena drugarica, koja vodi poreklo iz Velike Britanije, selila i prodavala kompletan nameštaj svoje prabake. Marija je tada za sobu svoje ćerke kupila romantičan nameštaj u engleskom stilu i počela da ga preuređuje.
Nakon objave fotografija na instagramu i fejsbuku, prijateljice su počele da joj se javljaju, da naručuju za sebe i da je preporučuju drugima.
„Veći deo nameštaja na kojem radim je iz 19. veka, a komadi najčešće stižu iz Francuske i Italije. I to ne uvek u sjajnom stanju, tako da je potrebno dosta rada. Već godinama su najtraženije francuske sobe iz 19. veka i antikviteti koje su ljudi koji uzimaju moderniji nameštaj odbacili. Bez obzira na to, ja i dalje želim da zavirim u njegovu lepotu, da ga preradim i da mu dam novu dušu“, priča Marija za Priče sa dušom i dodaje da joj je bitno da se njenih ruku dela uklope u savremene enterijere, a da istovremeno zadrže duh prošlosti.
Pregledanje i dodavanje ukrasa koji nedostaju, pa farbanje, patirinanje i voskiranje. Sve su to faze u kojima od starog nastaje novo.
„Boja „luj blu“ je iz doba Luja 16, a boja „antoaneta“ simbolizuje Mariju Antoanetu. Koristim originalne boje i kad pravim devojačku sobu, ja uzimam roze „antoanetu“.
„Najviše volim da radim romantične sobe za devojčice i slobodno mogu reći da me ljudi sada prepoznaju po „luj blu“ plavoj boji. Često mi kažu: „ Ti si ona devojka koja radi sa plavom“. To je izgleda postao moj zaštitni znak. Ponekad iskočim iz šablona, pa uradim i neku fotelju koja je skroz šik, ali se brzo vratim romantici i prošlosti“.
Ne samo što joj je jedan od prvih klijenata bio iz Pančeva, nego su nakon toga krenuli da se ređaju ljubitelji starog nameštaja baš iz Vojvodine. Subotica, Kikinda, Zrenjanin… Tu su i Beograđani, ali i stanovnici Novog Pazara.
„Vojvođani su verovatno navikli na tu kulturu, na stari nameštaj, na taj način života. Dešava se da se jave sa svojim komadima, ali i dođu do mene da vide šta imam u ponudi iz Francuske, pa se zajedno dogovorimo. Pre nego što počnem da radim volim da mi pošalju slike ambijenta ili ja lično odem da pogledam. Nakon toga sledi dogovaranje oko boje, patine i drugih materijala koji daju rustiku.“
Mada se godinama bavi ovom profesijom, Marija najveći deo posla radi sama. Šmirgla, farba, dorađuje.
Otac joj je najveća podrška i pomaže oko tehničkih detalja. Kako joj uskoro stižu stari veliki francuski satovi, on je tu da im uradi kompletnu mehaniku i da popravi sve što ne radi.
Svoju umetničku misiju ova Beograđanka nastaviće na relaciji Zemun – Pančevo. U prijatnom razgovoru u centru ovog grada Marija je poručila preduzetnicima u umetnosti da ne odustaju od svojih ideja i da rade ono što vole.
Kada je ona počinjala najbliži krug ljudi podržao ju je rekavši joj da su male šanse da ne uspe. Marija je išla na rizik, iznajmila mali prostor i ubrzo dobila lepe poslove. Od tada do danas stari klijenti joj se vraćaju ili je preporučuju, jer su u svakom komadu nameštaja utkani njena kreativnost i ljubav prema nekim prošlim vremenima.
Marijinu stranicu Shabby dream pronađite ovde.
Izvor: www.pricesadusom.com; Fotografije: Nemanja Branković; Članak je dozvoljeno preneti u drugi digitalni medij uz link ka sajtu Priče sa dušom
