Kad je napunio 18 godina Srđan Jovanović (29) i položio vozački ispit, pridružio se roditeljima u porodičnom biznisu. Početno iskustvo sticao je kao dečak pomažući im oko pakovanja kora za pitu i gibanicu i rezanaca za supu, zajedno sa dve godine starijom sestrom Sanjom. Kao punoletan krenuo je u distribuciju proizvoda na pijacama, a zatim ulazio sve dublje u preduzetništvo menjajući nabolje firmu koju danas vodi.
Specijalnost porodice Jovanović iz Aranđelovca su torte, kolači i izrada domaćih kora.
Srđanovi roditelji su pokrenuli posao 2003. godine kada su rešili da daju otkaze kod privatnika i da započnu nešto sami.
Ideja o proizvodnji kora, a kasnije i kolača, nastala je preko noći, a započeta je u prostoru tadašnje garaže.
Danas je tu koradžijska radnja koja nije u upotrebi, ali čuva uspomene na težak početak.
„Otac Dragan i ja smo često odlazili na pijace i prodavali naše kore i rezanca. Od nastanka „Bel gusta” učestvovao sam u poslovanju kroz pomoćne poslove, a kada je 2008. godine trebalo da se slože da li da ostanu u pekarskoj industriji ili da uđu i u poslastičarstvo, mamina ljubav prema slatkišima je prevagnula. U septembru 2013. preuzeo sam upravljanje firmom, a prva stvar koju sam naučio je da ukoliko proizvodite hranu ona mora biti kvalitetna i bezbedno proizvedena”, priča Srđan.
Ono što ga je u početku motivisalo da se u potpunosti posveti porodičnom poslu pre svega je bilo teško detinjstvo i nedostatak osnovnih sredstava za život.
U tom momentu, seća se Srđan, doneo je jaku odluku da sebi i svojoj porodici obezbedi pristojan život, a jedini put koji je video bio je unapređenje poslovanja firme od koje su svi živeli i od koje danas žive.
„Sticao sam iskustvo, pratio šta se dešava na tržištu i sklapao kockice kako bi sve to trebalo da izgleda. Izneo sam roditeljima plan u kom pravcu bi trebalo da se kreće poslovanje u budućnosti, oni su prepoznali moj entuzijazam i, kada gledam sa nove distance, napravili veoma hrabar potez. Danas, osam godina kasnije, ispostavilo se da nisu pogrešili. Najbolja motivacija mi je pohvala naših kupaca, tada znam da radimo prave stvari i to me motiviše da budemo još bolji“.
Kolače i torte koje prave desetak zaposlenih i članovi porodice Jovanović nastaju u radionici pred sam ulazak u Aranđelovac.
Tu se mese keks-štanglice, bajadere, vanilice, smokva-kuglice, lešnik-štanglice, valjušci, žele-štanglice, rozen-tortice, rum-bajadera, ćeten-alva, malina-štangle.
A sve po receptima koje je godinama prikupljala Srđanova majka Svetlana.
Oni koriste domaće sastojke, pa orah nabavljaju u okolini Topole, lešnik u Koraćici pod Kosmajem, dok brašno stiže iz Rogojevca, sela kod Kragujevca.
Zbog toga je turistima koji dolaze u grad pod Bukuljom zanimljivo da, umesto suvenira, odande ponesu upravo ove šumadijske kolačiće.
„Veći deo sirovina koje koristimo za proizvodnju torti i kolača nabavljamo od proizvođača iz Mladenovca, a voće stiže iz Gornjeg Milanovca. Kako su sirovine iz Šumadije, tako i naši krajnji proizvodi nose prepoznatljiv šumadijski duh”.
Srđan je oduvek bio fasciniran italijanskom hranom, a poslastice koje se prave u Italiji na njega su ostavile jak utisak. Tamošnji standardi i kvalitet bili su vodilja da firma porodice Jovanović dobije ime „Bel gusto”, što na srpskom jeziku znači „lep ukus“.
„Dobar i lep ukus je naša misija. Upravo tu sam pronašao paralelu između Italije i Šumadije: želeo sam da napravim domaće proizvode koji će stajati rame uz rame sa tradicionalnim i prefinjenim italijanskim ukusima.”
„Teško je navesti koja su tačno moja zaduženja : od proizvodnje i komunikacije sa zaposlenima,preko prodaje i marketinga do distribucije i nabavke. Otac radi u održavanju i distribuciji, majka pravi domaće sitne kolače, sestra pravi kore i dekorativne torte, zet (Dragoljub) razvozi proizvode. Svako od nas radi najmanje 2 posla. Ako ste preduzetnik, radno vreme ne postoji. Od momenta kada se probudite do momenta kada legnete vaš posao je tu. Čak i ako ne radite operativno, u glavi se odvija bezbroj scenarija: razmišljate o idejama, na koji način da rešite određene probleme, preispitujete se da li ste negde pogrešili, šta ste mogli bolje da uradite”, dodao je Srđan za Pokreni posao.
„Neophodno je da imate cilj koji će se pretvoriti u plan i da pametno i naporno radite na tome svakog dana. Potrebno je da budete fokusirani i da kada „iskočite iz šina” vratite fokus na svoj cilj.”
Mada je Aranđelovac odavno postao grad kolača, s obzirom na to da u ovom mestu pod Bukuljom više firmi proizvodi poslastice, pitao sam Srđana kako je uspeo da zauzme svoje mesto na tržištu i dobro se pozicionira?
„U ovoj oblasti se stalno nešto menja, a ja gledam da to uvek bude u korak sa vremenom. Slušam tržište i želim da plasiram ono što kupci traže. Na tržištu torti i kolača mnogo toga je jednolično, većina firmi nudi jedno te isto, imaju iste nazive, slično pakovanje i ukus. Mi se trudimo da iskočimo iz tog klišea. Nijednog trenutka nisam odustao jer sam znao da ima mesta za sve. Uvideo sam razliku između onoga što rade drugi i što mi stvaramo i tako smo se izdvojili. Sa dobrom energijom sam ušao u ovu priču i još uvek je uspešno gradim“, rekao je Srđan i pozvao čitaoce da posete sajt njegove firme i isprobaju onlajn kupovinu kolača i torti.
Link ka sajtu i prodavnici Bel gusta je OVDE.
Izvor: www.pokreniposao.rs Fotografije: DeKovach; Članak je dozvoljeno preneti u drugi digitalni medij uz link ka sajtu Pokreni posao
