Povežimo se

Zdravo, potražite ono što vas zanima

Preduzetničke priče

Dragana je dala otkaz i počela da radi ono što najviše voli. Inspirisana manastirima sada ima posao iz snova

Dugo je Dragana Stojadinović (45) razmišljala da se osamostali, da ode u privatnike i napusti sigurnu platu. Diplomirala je na preradi drveta na Šumarskom fakultetu u Beogradu, zatim izabrala, kako kaže, najlepši posao – projektovanje nameštaja i enterijera i u toj oblasti se zadržala 15 godina.

Mada je radila kreativan posao, priznaje da je vremenom ulazila u rutinu i da je „kao žena u muškom poslu morala stalno iznova da se dokazuje“.

Zbog toga u decembru 2017. godine odlazi iz struke, daje otkaz u poznatoj firmi i rešava da promeni svoj život. Od projektanta nameštaja postaje kreatorka neobičnih torbi sa motivima srpskih srednjovekovnih manastira.

Foto: Dejan Ristov

„Celog života sam želela da imam svoju radionicu u kojoj ću praviti ono što želim, ali nisam imala odgovarajući prostor i hrabrosti da se osamostalim. Godinu dana pre nego što sam dala otkaz, palo mi je na pamet da počnem da pravim kuglofe od suvih smokava i drugog voća i vranca iz manastira Tvrdoš, da prodajem sir škripavac i da sve to lepo upakujem. Zamislila sam da je idealan grad za moju suvenirnicu – Trebinje! Bila mi je muka od Beograda, buke, gužve i želela sam da počnem miran život u četrdesetoj godini. Otišla sam na jug, u Trebinje, provela tamo nekoliko dana i videla da ipak ta vrsta luksuznih proizvoda ne bi imala kupca, pa sam prešla na drugi plan“, priča Dragana kako je došla do ideje od koje trenutno živi.  

Po povratku u Beograd upisala je kurs šivenja, krenula od nule i završila sva tri nivoa.

Bila je sigurna da želi da se bavi nečim kreativnim i da, kao zaljubljenik u Srbiju, počne da promoviše tradiciju i umetnost, a pre svega baštinu srednjovekovnih manastira.

„Školu šivenja sam lako savladala, lepo mi je išlo, pogotovo što sam zbog inženjerskog posla izuzetno pedantna. Većina mojih drugarica takođe su kreativne i bave se ručnim radom, tako da sam imala i njihovu podršku. Iako sam kurs upisala da bih šila za sebe, ispostavilo se da to mogu da pretvorim u posao, pa sam pomislila da bi bilo super da ornamentiku naših manastira spojim sa torbama i predstavim ih na taj način“, seća se za Pokreni posao.

Razmišljala je o pirotskim šarama, pa o drugim elementima srpske tradicije, ali se zaustavila na ornamentima iz Dečana, Sopoćana, Žiče, Mileševe…

Inspiracije, odnosno ukrasa bilo je na pretek, neke motive je videla u kamenu, neke u duborezu ili na freskama.  

„Od materijala sam izabrala tekstil i kožu, kako bih imala prihvatljive cene, a ručke su drvene i njih pravi jedan stolar. Vez je mašinski, u ponudi su ženske tašne, kožna galanterija, torbice za vino i drugi prateći detalji. Sve radim sama, od nabavke, šivenja i prodaje. Gde god da sam predstavila svoje proizvode, ljudi su bili oduševljeni“, priča Dragana.  

U radionicu u Beogradu smestila je radni kutak: tri mašine za šivenje, presu za drikere, noževe, makaze i drugu opremu za rad.

„U decembru sam dala otkaz, ali sam se odmah prijavila na konkurs za samozapošljavanje Nacionalne službe za zapošljavanje i dobila novčanu pomoć za otvaranje firme. U junu 2018. godine je nastao „Dar DD“, odnosno proizvodnja tekstilne galanterije. Moja prvobitna želja da napravim nešto što može svuda da se nosi, a da predstavlja tradiciju bila je ostvarena. Napokon sam počela da radim neki ženski posao i otvorila firmu, mada sam brzo shvatila da je ovo i te kako „muški“ posao za koji je potrebno mnogo snage i hrabrosti„, priča nam Dragana sa osmehom.

Potičem iz ženske familije: moja baka je imala tri ćerke, moja mama i moje dve tetke imaju samo ćerke. U porodici je samo jedan dečak, koji je blizanac. Sve žene iz moje familije su izuzetne, snažne žene koje su talentovane za ručni rad, sposobne, hrabre, neverovatne… Sticajem životnih okolnosti one nisu imale priliku da pokažu taj svoj talenat. Zbog toga sam želela da kroz moj rad pokažem šta sve žene mogu i da, možda čak i idem glavnom kroz zid. Htela sam da stavim tačku na predrasude, da mojim sestričinama pokažem da se sve može kad se hoće i da ako vrede, to treba i da pokažu“.

Foto: Dejan Ristov

Draganin entuzijazam je pobedio, a prijatelji su je zdušno podržali.

„Uložila sam svu svoju sigurnost u ovo. Sve što sam imala. Mnogi mi govore da sam hrabra. Vreme će pokazati da li je ovo hrabrost ili ludost. Ako izguram sve ovo onda će zaista biti hrabrost, a ako ne, tada će biti velika ludost. Ali, bože moj. Najvažnije je da me sve ovo „vozi“, da više ne radim za druge nego za sebe. Zbog toga sada možda radim i više, ali me grize savest ako se jedan trenutak ne posvetim poslu“, ispričala je Dragana Stojadinović iz Beograda.

Njene proizvode možete pogledati i naručiti OVDE.

Izvor: www.pokreniposao.rs Fotografije: Nenad Blagojević, Dejan Ristov ; Članak je dozvoljeno preneti u drugi digitalni medij uz link ka sajtu Pokreni posao

Kliknite za komentarisanje

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Možda će vam se dopasti

Preduzetničke priče

Magistri farmacije Kristina Ratkov (29)i Ivan Spasić (29) rešili su da svoj zajednički posao vode drugačije i da proizvode koje prodaju biraju tek nakon...

Preduzetničke priče

U početku je sve radila sama: od nabavke materijala, šivenja, pakovanja do porudžbina, marketinga i administracije. Danas ima pomoć oko krojenja i šivenja, a...

Preduzetničke priče

Sudeći po brašnu koje mi je ostalo na cipelama i džemperu po izlasku iz proizvodnje, a nakon samo sat vremena provedenih u radionici u...

Dobre ideje

Rujište je od davnina poznato po grnčarskom zanatu i po glini koja se baš ovde vadi i kopa iz zemlje u određeno doba godine,...