Povežimo se

Zdravo, potražite ono što vas zanima

Preduzetničke priče

Jovanovići su se vratili iz Angole i na Novom Beogradu počeli da prave čuvene MANASTIRSKE KOLAČE

Iz Angole im nedostaju more, morski plodovi i za nijansu umerenija klima, barem tokom leta. Iako je u toj državi na jugozapadu Afrike više sparno nego ovde, kažu da ipak nije toliko vruće u julu kao u Srbiji, na šta ne mogu lako da se naviknu. 

Članovi poslastičarske porodice Jovanović živeli su na više strana sveta, a najduže u spomenutoj Angoli. Otac Slobodan je rođen u Alžiru i ceo život je proveo u inostranstvu, majka Žaklina takođe ima bogato životno iskustvo, između ostalog u Brazilu i Portugaliji (sa Angolom ukupno 23 godine), dok je sin Davor kao i mama rođen u Skoplju, a odrastao po belom svetu.

Snajka Soraja je od rođenja do danas prešla put zemaljske kugle od Lisabona, preko Afrike do Novog Beograda. Brojnu rodbinu imaju u Brazilu jer su Davorov brat i stric oženjeni Brazilkama.

U Srbiju su svi zajedno došli u posetu široj porodici krajem 2019. godine, neposredno pre izbijanja pandemije i ovde i ostali.

U međuvremenu su na nagovor prijatelja počeli uslužno da prave portugalske i brazilske slatkiše, a kako je Žaklina profesionalni poslastičar, mnogim Beograđanima se dopao taj spoj, pa se rodila ideja o otvaranju poslastičarnice „Pastel de nata Belgrade“ na Novom Beogradu (Uroša Martinovića 6, Blok A). 

„Dvadeset godina smo vodili poslastičarnicu u Luandi, glavnom gradu Angole.“

„Mama je u Brazilu završila kurs za poslastičara i tamo je radila neko vreme, a u Portugaliji se takođe usavršavala u toj oblasti i dobila brojne profesionalne sertifikate usklađene sa standardima Evropske Unije. Ona je šef i pravi sve kolače, dok je tata zadužen za dostavu i organizaciju, a ja za marketing“, prenosi nam Davor deo Priče sa dušom njegove porodice.

Njegova supruga Soraja trenutno je u drugom stanju i koliko može pomaže svekrvi oko pripreme kremova i preliva.

Ona je rođena u Lisabonu, mama joj je Portugalka, a otac Angolac. Dosta je putovala zahvaljujući majci koja je stjuardesa, a pre dve godine se sa suprugom Davorom skrasila u Beogradu.    

„Soraja je u Angolu došla sa 18 godina. I njeni i moji su tamo radili, jer je Angola u to vreme bila odlična zemlja za biznis. Nas dvoje smo se tamo sreli i zaljubili. Zabavljamo se od 2012. godine, venčali smo se prošle godine, a jednom smo u međuvremenu bili u Srbiji i ostali četiri meseca. Sada smo tu na duže staze i potpuno smo posvećeni kolačima“, pojasnio je Davor.  

Žaklina je u Angoli bila na čelu poslastičarnice „Boca cheia“ („Puna usta“).

U Portugaliji je završila kurseve i Akademiju za samostansko poslastičarstvo i za cake design (dizajn kolača). Otuda i specijalitet iz manastira, izuzetno tražen kod njih na Novom Beogradu – kolač pastel de nata, koji turisti obavezno probaju u Lisabonu i Portu.  

Žaklina u specijalnoj kulinarskoj uniformi koju je dobila po diplomiranju na Akademiji u Portugaliji

Samostansko poslastičarstvo predstavljaju manastirski kolači po receptima koje su osmislili fratri i časne sestre. Konkretno, pastel de nata je kolač koji je izašao iz samostana i koji je danas brend Portugalije i portugalskog poslastičarstva“, priča Žaklina za Priče sa dušom.

„Supruga je vodila poslastičarnicu u Luandi, ja sam joj pomagao. Imali smo dvadesetak radnika u prostoru na oko 700 kvadrata. Naziv „Puna usta“ nastao je na osnovu igre reči, dok je Žaklina sa kolegama, još pre otvaranja poslastičarnice, radila ketering za nacionalnu avio-kompaniju u Angoli. Pošto su radnici stalno nešto žvakali, Žaklina im je rekla: „Jednog dana kada budem otvorila poslastičarnicu, nazvaću je po tome što su vam usta uvek bila puna“, objasnio je Slobodan kroz osmeh.     

Po preseljenju u Srbiju samo su nastavili ono što su dve decenije radili u Africi.

„Rodbina i prijatelji su nam tražili da im napravimo nešto lepo i tako je počelo, malo po malo, hobi se pretvorio u posao“ (Davor)

„Pastel de nata, odnosno paštel de nata kako se izvorno kaže na portugalskom ima sve originalno kao i u Portugaliji. Lisnato testo i krem. Naravno, cimet je nezaobilazan začin, jedan od osnovnih u više vrsta kolača koje pravim“, rekla je Žaklina.

U slatkom programu izdvajaju se i čokoladni kolačić brigadero (brigadeiro), zatim izuzetno popularan mus od marakuje koji se pravi od voća, pa mus od limuna, banof (banoffe) od banane, ali i kindim (quindim) – brazilsko-portugalski kolač od žumanaca i kokosa.

Torta brigadero

Što se tiče kindima, i jedni i drugi govore da su ga oni izmislili, a ja bih ipak rekla da je reč o jednoj simbiozi. Nekako je logično da su slatka žumanca stigla iz Portugalije, a da je kokos došao iz Brazila, pa da je tako nastao jedan izuzetno lep slatkiš“, dodala je Žaklina i osvrnula se i na slani program.

Kindim

„Od slanih tu su koišinja (coxinhos) odnosno takozvani „batačići“ sa piletinom, empada (empadas) koje izgledaju kao naše projice, a mogu da budu od mesa, sira i povrća, bolinja d kejžo su kuglice sa sirom, a popularni trouglići sa piletinom i začinom se zovu šamusa (samosas).“

Jovanovići kažu da su na početku ponudili gostima više specijaliteta, kako bi u narednom periodu videli šta će izazvati više interesovanja, a šta manje.

„Testiranje“ je u toku, a sve slano i slatko iz Portugalije i Brazila može se probati na Novom Beogradu.  

„Naišli smo na lep odziv Beograđana, pogotovo onih koji su putovali po svetu pa mogu da uporede ono što su probali u Brazilu i Portugaliji i sada kod nas. Dolaze nam i Portugalci koji žive i rade u Beogradu, bili su i ljudi iz ambasade. Neskromno ću reći da su oduševljeni jer, prema njihovim rečima, paštel de nata je kod nas bolji nego na nekim mestima u Portugaliji“, rekla je Žaklina i naglasila da je jedan od njenih recepata za uspeh dnevna proizvodnja.

U vitrinama nema kolača koji stoje duže od jednog dana.

„Videćemo kako će se sve ovo razvijati u Srbiji. Planiramo da dovedemo nekoliko naših saradnika, sa kojima smo radili od samog početka u Angoli. To su bili momci od 13 godina kada smo počeli, oni su učili zanat kod nas, sada imaju više od 30 godina i bogato iskustvo“, rekao je Slobodan.

„Verujemo da se ništa ne dešava bez razloga. U Srbiji smo ostali tokom proputovanja ka Brazilu. Imali smo ponudu da otvorimo poslastičarnicu u Portugaliji, Dubaiju i Brazilu, gde nam žive drugi sin i familija. Za sada smo odabrali Beograd kao prvu destinaciju posle Angole i našu novu gastronomsku destinaciju“, rekla je Žaklina na kraju Priče sa dušom.

Instagram ove porodice sa fotografijama svih kolača i ambijentom poslastičarnice pronađite ovde, a fejsbuk je na sledećem profilu.

Izvor: www.pricesadusom.com

Kliknite za komentarisanje

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Možda će vam se dopasti

Preduzetničke priče

Magistri farmacije Kristina Ratkov (29)i Ivan Spasić (29) rešili su da svoj zajednički posao vode drugačije i da proizvode koje prodaju biraju tek nakon...

Preduzetničke priče

Ovog leta sa udaljenosti od 200 kilometara od Beograda i sa nadmorske visine od oko 400 metara stiže nova priča o pionirima organske kozmetike...

Preduzetničke priče

U početku je sve radila sama: od nabavke materijala, šivenja, pakovanja do porudžbina, marketinga i administracije. Danas ima pomoć oko krojenja i šivenja, a...

Preduzetničke priče

Sudeći po brašnu koje mi je ostalo na cipelama i džemperu po izlasku iz proizvodnje, a nakon samo sat vremena provedenih u radionici u...