Povežimo se

Zdravo, potražite ono što vas zanima

Dobre ideje

Aleksandra je učiteljica koja oslikava KIŠOBRANE. Ideju je pronašla u Rusiji, a inspiracija joj je Mali princ

Oduvek je volela da se razlikuje, da ima nešto drugačije, makar to bio i neobičan kišobran. Zbog toga je, kaže, prvi kišobran oslikala za sebe. On joj je ujedno bio i branilac od tužnih misli, jer je nedavno izgubila veoma bitnu osobu u životu.

Aleksandra Vidanović je učiteljica iz Beograda koja u slobodno vreme kišobranima daje nov život. Njene kreacije nastaju u kuhinji stana od 40 kvadrata u kojem živi sa suprugom i dvojicom sinova.

Kuhinju je nazvala Čudosoba, jer je to jedino mesto gde, kako kaže za Priče sa dušom, ne smeta nikome, jer deca imaju prostor za igru i učenje, a suprug slobodan pogled ka televizoru.

„U malom stanu ume da bude poprilična gužva. Đorđe i Kosta znaju da u Čudosobi ne diraju ništa. Mojim povlačenjem u kuhinju, oni su dobili svoj prostor. Tamo su igračke, a u mom ćosku, četkice i boje. Tamo su fudbalska utakmica ili crtani filmovi, a u kuhinji muzika koja me opušta.”

Pre kišobrana oslikavala je majice, mantile, izrađivala minijature i sitnice koje je prodavala na humanitarnim licitacijama za lečenje dece.

Prodala je čak 106 rukotvorina sa motivom Malog princa, a prihod je pomogao nekom detetu ili odrasloj osobi.

Knjiga Mali princ me lično inspiriše i zbog toga se taj motiv našao na prvom kišobranu. Inspiraciju da počnem da oslikavam kišobrane pronašla sam u Rusiji, gde živi jedna umetnica koja se ovim poslom bavi jako dugo”, kaže Aleksandra.

Tehnike oslikavanja svakodnevno usavršava i to je, prema njenom mišljenju, nešto što čovek ima u svojoj ruci.

„Uvek sam bila mazalo, pa sam verovatno svoj talenat izgradila kroz školovanje. Malo drugačije je raditi sa bojama za kišobrane, jer postoji proces koji mora da se ispoštuje da bi one postale vodootporne.”

„Koristim posebne boje i markere koji mi omogućavaju da napravim nešto što će trajati.”

„Trudim se da slikam po porudžbini, ali kada imam vremena slikam za svoju dušu. Uvek naglasim da nisam slikar, već samo talentovana učiteljica. Svesna sam da ne mogu da naslikam portret, pa tako nešto ne prihvatam i ljudi to razumeju. Viziju kupca prvo skiciram, pa tek nakon potvrde da im se to dopada, počinjem da radim na kišobranu. Dok stvaram obavezni su skica i telefon na kojem puštam muziku”, rekla je Aleksandra.

Po obrazovanju je učiteljica i nastavnica engleskog jezika za prvi ciklus obrazovanja. Od 2009. radi na zamenama, a trenutno menja koleginicu na porodiljskom odsustvu u Osnovnoj školi Dragojlo Dudić u Beogradu.

„Kada pored nagrada na državnom nivou (dva puta sam osvajala treću nagradu na konkursu Digitalni čas) i snimljenih časova na televiziji za vreme pandemije, budete i dalje nečija zamena, ne znajući kada će biti sledeće angažovanje, umesto da očajavate, naučite da se borite. Ja se borim Tugobranima, jer uz njih su i oblaci lepši.”

U zavisnosti od toga koju smenu radi sagovornica PSD koristi svaki slobodan trenutak da se posveti kišobranima. Dan ima svoje prioritete, a na prvom mestu je porodica.

„Kad uradim sve ono što jedna supruga i majka rade, mogu da budem i kreativac. Moram priznati da ima dana kada jedino mogu noću da slikam, jer u toku dana imam previše obaveza druge vrste.”

Aleksandrine kišobrane kupuju ljudi koji žele da budu drugačiji, koji su uvideli koliko duše ona u sve to unosi i koji hoće dragim osobama da poklone nešto što će ih oduševiti i pokazati im koliko se mislilo o pravom poklonu.

„Poseban je kišobran koji je suprug naručio svojoj supruzi za godišnjicu braka. Na njemu su se našla njihova mesta širom sveta, kao i destinacija na kojoj ju je zaprosio. Taj kišobran sam poslala kurirskom službom sa natpisom „cirada za auto”, kako ga supruga ne bi otpakovala dok muž ne dođe sa posla i lično je iznenadi.”

Aleksandra ima punu podršku od porodice i prijatelja, pre svih od supruga. On je uključen u proces i fizički, pa pakuje i šalje pakete, dok sestra i majka usmeravaju, daju ideje, dele objave i priče.

Neki od đaka znaju za hobi njihove učiteljice, a drugi vide šaren kišobran i pitaju odakle joj.

„Postoji plan da mi se priključe, pa da ih naučim kako da oslikavaju kišobrane u našoj učeničkoj zadruzi. Više me znaju kao humanitarca, jer sam i njih mnogo puta uključivala u projekte kroz koje pomažemo drugima. Mislim da je to mnogo važnije. Naučiće oni i slova i brojeve, ali im moramo negovati dečju dušu. Želim da budu dobri ljudi, bez obzira na to čime će se sutra baviti.”

„Moja inspiracija je da ulepšam budućem vlasniku kišobrana život bar na trenutak.”

„Kada pošaljem sliku gotovog kišobrana ljudi se često oduševe, a tek kada stigne do njih… E, tada znate da ste postali deo nečije sreće, a ja volim da usrećujem. Želja mi je da moj hobi bude više od toga. Sa ljudima koji su moju priču prepoznali pregovaram o proširenju u skladu sa mojim kapacitetima. Jer, da biste slikali dušom to ne može biti serijska proizvodnja”, izjavila je Aleksandra Vidanović.

Njene kišobrane pogledajte na fejsbuk i instagram stranici, a cene se kreću oko 2.000 dinara.

Izvor: www.pricesadusom.com; Fotografije: privatna arhiva; Članak je dozvoljeno preneti u drugi digitalni medij uz link ka sajtu Priče sa dušom.

Kliknite za komentarisanje

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Možda će vam se dopasti

Preduzetničke priče

Magistri farmacije Kristina Ratkov (29)i Ivan Spasić (29) rešili su da svoj zajednički posao vode drugačije i da proizvode koje prodaju biraju tek nakon...

Preduzetničke priče

U početku je sve radila sama: od nabavke materijala, šivenja, pakovanja do porudžbina, marketinga i administracije. Danas ima pomoć oko krojenja i šivenja, a...

Preduzetničke priče

Sudeći po brašnu koje mi je ostalo na cipelama i džemperu po izlasku iz proizvodnje, a nakon samo sat vremena provedenih u radionici u...

Dobre ideje

Rujište je od davnina poznato po grnčarskom zanatu i po glini koja se baš ovde vadi i kopa iz zemlje u određeno doba godine,...