U vreme kada je pre 11 godina odlučio da postane preduzetnik i otvori firmu, Nenadu Dačiću (33) glavni motiv bio je da ode van Srbije po američki standard ili da proba da ostvari svoje snove ovde i u svojoj zemlji napravi taj američki san. Odabrao je drugu mogućnost i uz parolu „ja želim ovde da živim na način kako bih živeo tamo negde“ krenuo u ostvarivanje poslovne ideje.
Najvažnija vodilja bila je da, kako kaže, krene putem onoga što zna i želi da radi, da se usavršava, da veruje u bolje sutra i da marljivim radom dođe do cilja.
Ljudi iz njegovog okruženja te 2010. godine nisu uopšte verovali u ambicije i snove tada dvadesettrogodišnjeg Nenada. Doduše, mnogi nisu ni najbolje razumeli oblast kojom je želeo da se bavi, tada ne tako poznatom, a danas neophodnom u poslovanju svih firmi.
Kompanija „D4S“ čiji je vlasnik i direktor bavi se uslugama implementacije i razvojem namenskih specifičnih rešenja poslovnog softvera za bolje upravljanje finansijama firme. To su, preciznije rečeno, usluge potpune podrške u oblasti podataka, informacija, poreskih propisa, organizacije, informacionih i komunikacionih tehnologija.
„Rezultat je da klijenti imaju dugoročno sigurno rešenje i sigurnog partnera, tojest nekoga na koga mogu da se oslone i ko može da im pruži sveobuhvatnu integralnu podršku“, dodaje Nenad.
Ove usluge koriste brojne firme iz Srbije, a mnoge još od 2010. godine.
To su: građevinske kompanije, javna preduzeća, advokatske kancelarije, fudbalski klubovi, knjižare, firme koje se bave distribucijom i proizvodnjom lekova, uvozom i implementacijom visokotehnoloških uređaja za kontrolu i utvrđivanje kvaliteta, proizvodnjom i prodajom kesa, knjižare, televizije, radio-stanice, republičke agencije, ambasade, knjigovodstvene agencije, instituti, ustanove kulture…
Reč je o softverima i rešenjima za probleme u obračunu zarada i naknada, kadrovskoj evidenciji, finansijama, knjigovodstvu, osnovnim sredstvima, pravljenju i upravljanju dokumentacijom, zaštiti podataka u prenosu ili na lokaciji.
Prema rečima našeg sagovornika, u poslu nema nerešivih rešenja, odnosno u „D4S“ za sada nisu naišli na takav; bilo da firma radi po starim tehnologijama, bilo da su podaci nekonsolidovani, bilo da je potrebno razumeti i unaprediti specifične potrebe klijenta.
Kao dobar primer Nenad izdvaja jedno preduzeće u kojem je posao koji su oni do tada radili više od mesec dana, uz adekvatno rešenje sveden na desetak minuta.
„U jednoj firmi šestoro ljudi je radilo obračun zarada zaposlenih u rasponu od dve do tri nedelje. Nakon uspostavljanja saradnje sa nama i kupovine softvera i implementacije rešenja koje služi projektovanoj nameni, sada sve to radi jedan čovek i to ne u punom radnom vremenu. Cilj ove promene bio je da vlasnici imaju na jednom mestu sve što je potrebno u skladu sa svim zakonskim zahtevima i sa svim operativnim zahtevima firme. Ostvaren je manji pritisak na zaposlene, rad je postao kvalitetniji i efikasniji, a sve je cenovno pristupačno i opravdano“, objašnjava Nenad.
„Počeo sam sa računarom iz 2007. godine koji sam zaradio angažovanjem u kompaniji „Vanas“. Imao sam nekoliko stotina evra, a moj drug i brat, danas kum, Ivan, od 1.000 evra svoje ušteđevine pozajmio mi je 820 evra, a za ostatak kupio letnje automobilske gume. Krenuo sam sa računarom, pozajmljenim parama i sa svim onim željama, namerama, snovima, vaspitanjem, odlukama, znanjem, tojest svim onim što je važno i značajno, a u materijalnom smislu nije opipljivo, odvažio se na preduzetničku avanturu.“
„Često me pitaju da li „D4S“ radi samo sa velikim firmama, što nagoveštava priču o brojkama i tom delu uspeha. Kod nas je od visine prihoda i nekih brojeva važnije da radimo sa ljudima koji umesto brojeva ispunjavaju gore pomenute standarde. To je presudno, a ne da li je preduzeće mikro, malo, srednje ili veliko. Jurnjava za prihodima ne vodi do kvaliteta. U našem okruženju ne postoje male ili velike firme, već samo one koje novac i vreme investiraju u ovom pravcu i one koje to ne rade.“
Još dok je vanredno pohađao srednju školu od 2004. godine, Nenad je radio u štampariji na poziciji pripreme za štampu i grafičkog dizajna. Pored velikog broja realizovanih poslova, njegov prvi projekat bio je kalendar za hotele Moskvu i Balkan za 2005. godinu, a nakon toga su ga angažovale brojne firme iz Smedereva i Beograda.
Po završetku srednje škole preselio se u Beograd, studirao na Višoj poslovnoj školi i sve vreme paralelno radio nekoliko poslova.
„Od samog početka u štampariji „Dimitrije Davidović“ u Smederevu, gledao sam da naučim posao, novac nikad nije bio presudan i preovlađujući iako je bio neophodan, a škola i akademsko obrazovanje pratili su moje poslovne ambicije. Veliku zahvalnost dugujem kompaniji „Privredni savetnik” i njihovoj ćerki firmi „Privredni savetnik Informacione tehnologije“ na ukazanom poverenju i poslovnom ambijentu. Zbog takve podrške iz praktičnog okruženja dešavalo mi se da sam na kolokvijumima znao odgovore iz prakse, a ne iz knjige”, seća se Nenad i dodaje da je od tinejdžerskih danas sve samostalno zaradio, uštedeo i finansirao, od školovanja do života, jer nije želeo da bude na teretu porodice i države.
„Duško Radović je lepo rekao „da je na kraju svih krajeva nov početak, jer krajevi se potroše, a počeci uvek traju“.
„Oduvek sam bio veoma ambiciozan, moje želje i snovi nisu bile Evropa ili Nemačka, nego Amerika u afirmativnom poslovnom i životnom smislu. Iako je tada s druge strane nimalo naivan zahtev bio preseliti se na 50 km od rodnog mesta. I takav način rada želeo sam da napravim ovde u Srbiji. Jedna od činjenica do koje smo došli u realizaciji poslova kod klijenata je da „ono što ponudimo i što se dogovorimo je najmanje što ćemo da isporučimo, a gledaćemo da bude najbolje i što pre“, ističe.
U kompanijama realno slika nije tako sjajna kao njihova reklama ili reputacija, pa imamo situacije da nedostaju osnovni elementi poslovnog upravljanja. Na primer, nemaju u svakom trenutku specifikaciju dugovanja kupaca i potraživanja dobavljača, primljenih i datih avansa, evidencija se vodi u raznim sveskama umesto u računarima, određene poslove rade na desetine ljudi i sistemi se ne menjaju decenijama, ne postoji dvosmerna komunikacija… Zbog toga se primena softvera i rešenja koja stižu iz „D4S“ mogu opisati kao „domaćinsko ponašanje u firmi“.
„To je kao kod srpskog domaćina koji u svakom trenutku zna koliko ima ovaca, traktora, brašna, šećera, koliko mu goriva treba za svaku njivu, kojim putem će ići na teren, a kojim se vratiti, da li će mu biti potrebna odgovarajuća priključna mašina. Ako sve ovo nije poznato, tada mogu da proisteknu veći problemi. Isto tako je i u firmama. Uređenje novčanih tokova je životno važno, a kada je sve domaćinski organizovano onda vam to daje osnov i podršku za nove ideje“, izjavio je Nenad za Pokreni posao.
Sajt firme „D4S“ posetite OVDE.
Izvor: www.pokreniposao.rs Fotografije: Jovan Nedeljkov; Članak je dozvoljeno preneti u drugi digitalni medij uz link ka sajtu Pokreni posao: www.pokreniposao.rs
